Kairova Kuca

Kuca u kojoj je ziveo 13-ogodisnji Kairo sa svojim roditeljima je bila skormna,ali za njihov zivot sasvim dovoljna.Bila je malo udaljenija od centra sela, u kraju koji je bio miran i tih, a to je nesto u cemu je Kairo uzivao...



Imala je kuhinju u sklopu dnevne sobe...



A Kairova soba je bila ususkana u drugom delu kuce, koji je bio odvojen malim hodnikom...

Nakon sto je Kairo zavrsio svoju veceru, upitao je svog oca:

Sta je to?

Pitanje je postavio upiruci prstom u nesto sto mu je licilo na drustvenu igru.Otac mu je odgovorio da je to igra zvana sogi i poceo je da mu objasnjava pravila.Kairo se veoma zainteresovao i kroz 30-ak minuta su igrali jedan protiv drugog.Kairo je pokusavao da pojede sto vise ocevih figura, ali je njegov otac svaki put pobedjivao.Kada je izgubio i po cetvrti put, upitao je:

Kako to da ti uvek pobedis?

A njegov otac mu je odgovorio da nije koliko figura pojedes, vec koje figure pojedes.Takodje je i dodao da su Kairovi napadi bili bez ikakvog cilja, osim ubijanja.Za pobedu u ovoj igri je bila potrebna strategija.Kairo je znao da to nije tako samo na tabli sogija, nego i u stvarnom svetu.Otac mu je nakon toga poklonio knjigu u kojoj su mu prikazane taktike i saveti za pocetnike.Otisao je u svoju sobu i citajuci knjigu, lagano potponuo u san...
Kada se probudio sledeceg jutra, jeo je i napustio kucu i zaputio se ka terenu za treniranje...

Isao je glavnom ulicom, pa kroz par sokaka i na kraju stigao do svoje kuce.Usao je u kucu i izuo sandale.Rekao je:

Kuci sam.

Otisao je u dnevnu sobu, gde su se nalazaili njegovi roditelji.Pokazao im je rukom na stitnik na kom se nalazio simbol konohe.Roditelji su ga zbunjeno pogledali, na sta se on slatko nakikotao, a onda je poceo da im prica kako i sta se dogodilo.Pricao im je dobrih pola sata, a nakon toga je vecerao.Posle vecere je odigrao jos jednu partiju shogija sa svojim ocem.Kairova igra se znacajno poboljasala.Nije srljao i pokusavao da pojede puno figura.Jednom je cak bio i u poziciji da pobedi, ali nije uspeo.Ipak je bio blizu.Svakim danom je bio bolji, i kao ninja, i kao covek.Nakon toga je otisao u svoju sobu i spavao.Sledeceg jutra se probudio i umio, ali nije nista jeo.Zeleo je da jede u njegovom omiljenom restoranu.U Ichiraku ramen shopu.Pokupio je svoje stvari, par ryoa i napustio kucu...