Teren Za Treniranje

Kao što red nalaže, i on je pružio ruku te su se rukovali. A onda je saznao njegovo ime Gilgamesh, međutim nakon imena dodao je i titulu. Tako mu se činilo, nije bilo hvalisanja u glasu, nego se čulo na takav način kao da se već znalo. A i pogled mu je bio takav, a i nekako star kako je mogao primetiti ranije, malo nije shvatao a pomalo je i dolazio do nekih teorija koje su otišle u oblast fantazije, a možda je nekad ono što ljudi misle da je fantazija realnost. U ovom slučaju je vagao, reklo bi se, sa nekim unutrašnjim smehom.

Gilgamesh, interesantno ime. To ti je titula pretpostavljam. Šta si bio, kralj u prethodnom životu? - malo kroz smeh reče, ne onaj podsmevački nego onaj zanimljiv, koji je govorio da je ono što je rekao zaista istina.

Iako mu je izgledao kao da govori istinu i bez obzira što je donekle verovao u to, malo je i želeo preispitati njegovu priču. Naravno, ne treba gutati sve šta se servira nego treba ispitivati i dokazivati, takav je i bio, takođe voleo je dobru priču, pa je rekao.

Ako je istina, da li želiš da mi je ispričaš? Znam da ne treba u sve verovati, tako i radim, ali volim dobru priču. Razumeću ako ne želiš pričati i tome.

A zatim je sačekao da vidi šta će mu odgovoriti, ako želi da mu ispriča, dobro, a ako ne želi, opet dobro. Više radi razgovora je potegao pitanje o tome, ha, malo ironično, on je obično o sebi ne mnogo govorio. Nije želeo da drugima dosađuje o svojoj prošlosti.

Počeo je sa pričom, mada to više nije bila priča, nego neki kratak opis, njegove ko zna kakve prošlosti. Zanimljivo je zvučalo i slušao ga dok je ovaj pričao i u nebeski svod gledao, pomalo zamišljen, možda se sećao tog vremena, ko zna. Reče ukratko.

Interesantno.

A zatim mu je postavio pitanje.

O kom kraljevstvu je reč?

Sada je i on pogledao u visine i posmatrao oblake kako šetaju po tom nebeskom beskrajnom prostoru.

Gledao je u nebo i dalje, a odjednom čuo je ime, ne neke zemlje nego samo ime grada, Uruk. Malo se trgao, dok je gledao u nebo svoj um je pustio na ispašu, međutim taj grad ga je podsetio te priče koju je čuo i o kojoj je pročitao delimično, a sada se setio. Bio je od onih koji vole priče iz antičkih vremena, i dok je gledao u nebo, rekao je.

Nebeska zver je poražena, kladim se da je borba bila silovita. Žao mi je zbog Enkidua, mora da je bilo mučno. Šta misliš, da li je i on oživljen kao ti?

Duboko se zagledao u nebesa razmišljajući o toj priči.

Nije mogao reći kako je reagovao, beše skriveno. Ali ako bi izveo neku pretpostavku možda Mamoruove reči nije očekivao, pogotovo što pominje njegovog mrtvog prijatelja za kojeg se sada tera u razmišljanje da li postoji mogućnosti da je i on oživljen. Kao i njegovim samopotvrđivanjem, najverovatnije jeste, ali razlog, pa ne zna se, ali mora da ga ima. Nekoliko sekundi je prošlo nakon Gilgameshovih reči, Mamoru je rekao.

Sa kojim ciljem? To ne može tek tako, slučajno, siguran sam da su sa razlogom to uradili. Kakve se naredne bitke moraju voditi, koji se cilj mora ispuniti? Nešto se tu krije, ali šta?

Ova pitanja nisu bila upućena samo Gilgameshu, na neki način je i sebe pitao.

Sumnjam da je u pitanju obična igra.

Preteška pitanja je postavljao, nešto što ne zavisi od običnih ljudi. To se razlikovalo od običnih ljudskih ciljeva i razloga, ovo je nešto veće od toga, ali šta, ne zna se. I dalje je gledao u to nebo gde su proletela par jata ptica, na kratko je zatvorio oči i najzad ih je otvorio. Prekrstio je svoje ruke te je rekao.

Ne znamo šta će biti, vreme će otkriti.

Ne prodje dugo, Gilgamesh je ustao sa zemlje i okrenu se u jednom pravcu, video je da mu je vreme da ide. Interesantan razgovor su vodili i beše mu drago zbog toga, makar je sa nekim popričao iako je on prva osoba sa kojom je vodio razgovor otkako se pojavio u Konohu. Malo se Gilgamesh udaljio i polako je počeo nestajati i okrenuo mu je glavu, Mamoru mu reče.

Pozdravljam te, nadamo se da hoće.

A zatim su čestice sjajnog svetla lepršale dok je njegovo telo sa terena polako i u vidu svetlosti nestajalo sve dok se njegovo prisustvo ne izgubi.