Teren Za Treniranje

Šetajući dalje ubrzo se našao na jedno mesto, gde se nalazilo sve manje i manje objekata. Prošao je taj okrug i završio na jednoj ulici koja ga je vodila dalje, tu beše jedna prostrana ravnica sa drvećima, travom u okolini. Beše mu zanimljivo mesto, neki su se i šetali na tom mestu a neki su i vežbali, pretpostavio je da je ovo mesto na kom se trenira dok je posmatrao par ninji. Samo se prošetao na tom terenu, ništa posebno nije radio, gledao je u ta drveća, kamenje, to prirodno mesto. Prišao je zatim jednom drvetu i naslonio se.

Bio je naslonjen i dalje, ovaj put je prekrstio ruke i nastavio da posmatra taj teren. Tu beše i jedan ninja, izgledao mu je poprilično vešt, koji je podigao svoju ruku i odradio je veštinu zemljanog stila. U ruci mu se stvorio jedan štap, a on je odmah prepoznao o kojoj veštini je reč. Za par sekundi kasnije, taj ninja je zabacio svoj štap i pogodio je drvo koje je bilo blizu njega. Počelo je da se ruši dok je konačno stablo palo na zemlju zajedno sa svojim granama a listovi su popadali od silnog udara. Pogledao je to drvo, a zatim i tog ninju, koji je bio dosta udaljen od njega.

Ništa nije progovorio, ćutao je i gledao ga kako se rasteže. Sigurno mu je to bio neka rutina u treningu, beše mu zanimljivo to. Razmišljao je da li da i on malo trenira, ali je ipak odlučio da ostavi za kasnije, još malo mora da se navikne na promenu okruženja. A onda se malo zagrevao, dok je to radio primetilo se da ga je već primetio kod tog drveta. Dok su mu oči bile fiksirane na njega malo, Mamoru je pružio ruku i pokaza prstom ka njemu i načini pokret rukom da mu pridje.

Video je da mu je uspeo privući pažnju svojim pokretima rukom. Međutim nije mu prišao, ne na klasičan način, načinio je znak rukom i udario u zemlju. Iz zemlje se podiglo jedno uzvišenje, tačno na onom mestu gde je stajao i podiglo ga na par metara, tako mu se i približio. Dve pretpostavke je imao, ili je hvalisavac koji je voleo da se ponosi svojim veštinama i da ih drugima pokazuje, ili je to uradio da izbegne monotoniju klasičnog prilaska između dvoje ljudi. Koja god pretpostavka da je, nije ga zanimalo, ali mu je bio dobar performans, to sigurno. Čim mu je prišao sa stilom, Mamoru mu reče.

Dobre veštine imaš, moram reći.

Pogledao ga je u oči, nešto je u njima video, ne zna šta, nešto je bilo slično očima njegovog sada već pokojnog čiče, ali je sigurno bilo nešto što se ne vidi kod nekog običnog ninje akademskog ili čak genin ranka, za koji je više pretpostavljao da je sudeći po njegovim veštinama zemljanog tipa, štaviše, neki potencijal dosta velik je video u njemu. Tada dok ga je gledao, ta osoba je izvadila jedan kunai i nakon njegovih reči bacio ga je ka njemu, samo je upitao sa jednom dozom čuđenja i sa pomalo kiselim izrazom na licu.

Stvarno? - u tom momentu kunai je uhvatio za dršku ne gledajući ga - Ajd, dobro. - reče brzo

Zama'nuo je rukom tako velikom brzinom da se kunai na sekund izgubio i direktno u to drvo koje je pokazao udario. Jedna grana, malo srednje jačine, malo tanja, a malo čvrsta koja bi se po nekom vetru ne tako snažne jačine protresla i svoje lišče izgubila se nalazila tu, a iza te grane jedna poveća i dosta deblja grana. Kunai je silnom brzinom kao i jačinom tako jako udario u tu granu da ju je pocepao i zari se u tu poveću granu. A taj deo grane koji je bio odvaljen pade na zemlju.

Po pogledu mu se videlo da mu je pažnja ipak bila usmerena na njega nakon što je bacio kunai velikom brzinom kao i preciznošću. Nekakvo priznanje se očitalo kod njega, nešto slično tome. A zatim je na njegove reči koje su odale znak odobravanja razgovora između njih dvojice rekao.

Šta, kod tebe svako ko uspe da baci kunai ima privilegiju da vodi razgovor sa tobom? - sa malom dozom misterioznog smeha mu reče.

Ova osoba, i dalje mu je bila nepoznata, nije mu znao ime a razgovor je među njima već tekao. Jasno se videlo da je osoba koja ne daje tenziji da često vlada, nekako je to pretpostavio kada je stavio ruke u džepove i pokušao da izgleda i da se ponaša što prirodnije. Mada, iako je tako izgledalo Mamoru nije bio takav, često je bio na oprezu, visokog garda. A sada je bilo isto, ali je dozvolio sebi malu, ne veliku opuštenciju.

Svaka iole normalna i pametna osoba će ti isto reći.

Sada su već krenula malo lična pitanja, tačnije o samom imenu. Malo po malo će se otkrivati, ne mnogo, nego u određenoj količini, te je rekao.

Možeš, Mamoru, drago mi je. - zatim mu je pružio ruku da se rukuju i nastavio je - A tvoje ime je?