Kuca Himure Kenshina

Velika prostrana kuca koja je izgradjena u starom japanskom stilu. Sama kuca okruzivala je prostor za trening. Kuca je udaljena malo od samog ulaza u selo i promet na ulicama je mali.

Pesma pticica dok lezim u krevetu pospan razbudjivala me je. Uzivao sam ovo jutro, imao sam osecaj kao da ce danas biti nesto zanimljiviji dan. Pogledao sam kroz prozor iz kojeg sam video kako pticice na grani cvrkucu gledajuci u mene, nista novo, jednostavno obozavam zivotinje kao sto one mene obozavaju. Nakrivio sam glavu i pogledao u svoju katanu, bas lepo, tacno tamo gde sam je ostavio. Bio sam malo skeptican jer se u ovim delovima u poslednje vreme desavaju pljacke. Minuti su tekli ko planinska reka. Moje telo se nije pomeralo iz kreveta ali jednom odlucih da ustanem. Idalje je bilo izuzetno rano, odlucujem da malo treniram , to je najbolji nacin da zapocnem dan. Jos u pizami krecem da se razgibavam. Uz sve to uradio sam par sklekova cisto da razbudim misice. Odlazim do garderobe gde uzimam moj omiljeni kimono. Jedan rukav tu, drugi tamo i obucen sam. Izlecem iz kuce drzeci katanu u ruci.

Divno jutro za trening rekao bih. Sensei je budan? Enoo ga! Senseiii!!!

Prodrah se jer moje oci ugledase senseia sede kose kao i brade do pojasa. Cinilo mi se da je odavno on budan, meditirao je verovatno. On mene ugledase te sa osmehom dobaci mi.

Ooo dobro jutro Kenshin, ranom zorom trening ? Verujem da ces uskoro prevazici mene. Ajde sada ja cu da te gledam dok treniras i komentarisacu.

Nasmejao mi se sa nekim toplim osmehom, ja sam isto uzvratio i istog momenta krenuo ka jednoj lutki za vezbanje. Odlucujem da trening pocnem sa obicnom drvenom katanom, ne bih da se moja prava katana istupi. Krecem udarati drvenu lutku sa par zamaha.

Nakon svega 10 preciznih zamaha koje izvedoh, sensei me je opomenuo.Prvu rec nisam cuo pa sam ga nekako zbunjeno gledao. On je nastavio da prica pokazivajuci kako da uhvatim katanu. Iskoristio sam to da iskopiram njegovu pozu. Ptice su nadletale iznad mene ali me to nije ometalo, sta vise davalo mi izrazitu motivaciju da treniram jos jace. Taman krecem sa zahaom a moj sensei Hiko pocinje da se smeje. Zavrsio sam zamah udarivsi lutku u glavu ali moja ravnoteza nestaje i ja padam na zemlju. Sensei je rekao.

Kenshin...hahaha...pa sad sam ti pricao da je u ovom stavu neophodan balans, pogotovo kada napadas glavu. Ne smes se previse naginjati napred i skretati teziste tela sa centra na ramena. Jasno?

Aha, znaci prva rec je bila balans, eto moje usi nisu cule kljucnu rec. Pa hajde da se ispravim. Stajem u stav, umesto da zamahujem preko ramena odlucujem da krenem katanom sa vrhom ostrice. Odjednom sam osetio nevidjenu snagu koju sam imao da sam cak probio drvenu lutku. Pogledao sam u senseia koji se osmehnuo i klimnuo glavom. Izgleda da dobro napredujem.

Sensei, verujem da sam dobro uradio hehhe. Sta je sledece?

Mislim da je dosta za ovo jutro, vec 2 sata treniras, ti si jedan poseban klinac. Retko je takvih koji od ranog jutra treniraju i to po 2 sata. Ajde idi odmaraj, ja se vracam svojoj meditaciji.

Osmehnuo sam se dok mi se hladan znoj slivao niz lice. Otisao sam do svoje sobe gde sam uzeo cistu odecu te otisao da se okupam. Voda je vec bila ugrejana pa je sve islo glatko . Nakon toga navlacim svoju odecu te sa katanom sedam na krevet razmisljajuci sta bih sve danas moga..

Razmisljajuci duze vreme sta bih mogao dolazim do veoma jednostavne odluke da samo izadjem i prosetam. Nisam bio nesto gladan mada bih verovatno nakon par koraka van ove kuce izuzetno ogladneo. Otvaram fioku kraj mog kreveta i vadim kesicu sa vrednim metalom. Stavljam istu u unutrasnji dzep mog kimona koji pokriva moj gornji deo tela. Katanu stavljam u korice dok korice vezujem kanapom oko struka, nikada se ne zna kakva nesreca moze da zadesi jednog obicnog coveka. Vezujem kosu manjim parcetom kanapa i uskacem u sandale hitro. Zatvarajuci vrata za sobom gledam u senseia odmahivajuci glavom davajuci mu doznanja da idem u setnju. Odgovorio je na slican nacin kao i ja dok je meditirao. Dolazim do vecih vrata i izlazim na ogromne ulice koje bas i nisu bile pune ispred mog Dojo-a. Nastavljam koracima ka glavnim ulicama, mozda tamo bude bilo nekog.

Skriputava kapija otvorila se uz malo guranej moje ruke. Napravio sam par koraka kad je odjednom moj Sensei povikao.

Kenshin, vidim da veoma brzo ucis, uspeo si da lekciju od jutra preneses nekom drugom, video si sta se desi kada se izgubi balans, ne? Uzgred odlicna pobeda nad onim klincom, lepo sve odigrano i pametno. Mozda si bio malo okrutan po pitanju kazne ali i to je uredu sobzirom da si trpeo omalovazavanje sa njegove strane. Cestitam zasluzio si veceras odmor, spavaj koliko ti srce zeli.

Iznenadio sam se, sensei me je pratio a nisam ga primetio? Kako ? Ipak je on moj sensei. Sa osmehom sam se poklonio i rekao.

Hvala Sensei, da nije Vas ne bih bio u stanju da pobedim onog klinca, Hvala na nagradi ali ne znam hocu li je iskoristiti. Laku noc Sensei.

Nakon tih koraka Sensei mi je osmehom uzvratio te sam otisao pravo u svoju kucicu. Katanu sam stavio na stalak gde joj je mesto. Skinuo sam kimono te ga odneo i stavio u korito sa vodom kako bi se nakvasio. Sutra moram da ga operem. Obukao sam odecu za spavanje te legao u topao udoban krevet. Gledao sam kroz prozor nocno nebo puno zvezda pre nego sto sam zaklopio oci i zaspao.

Cvrkut ptica opet budi me iz dubokoga sna. Novo jutro predamnom se sirilo kao crveni tepih pred vazne licnosti. Ustao sam na noge lagane malo pospan. Moram trenirati prva misao je bila. Video sam kimono opran i osusen, da li je moguce da je Sensei to uradio? Pa nema ko drugi. Obukao sam ga i krenuo da se umivam kako bih se osvezio. Uzeo sam katanu sa postolja za nju te laganim koracima napustio sobu.

Skriputava vrata otvorila su se, u daljini vidim senseia koji meditira po obicaju. Nasmejao se , izgleda da zna da sam tu sa namerom da treniram malo. Povikao sam.

Dobro jutro Sensei, vreme malo da treniram.

Nemo je cutao i samo se osmehivao, nesto krije ili samo hoce da ima punu koncetraciju za meditiranje. Vadim katanu iz korica te krecem da udaram malo po drvenoj lutci.

*Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...Tup...*

Treniranje je bas dugo trajalo, izgleda da mi se izdrzljivost povecala, mogu vise puta da zamahnem ovom katanom i to solidnom brzinom. Osecam napredak, ovi treninzi su dosta korisni rekao bih. Moram ja svoj nivo povecati i to dosta, nisam jos dovoljno iskusan samuraj da mogu tu casnu vestinu koristiti. Zabo sam katanu u drvenu lutku te se bacio na pod.

*1...2...3...4...5...6...7...8...9...10...11...12...13...14...15...16...17...18...19...20...21...22...23..24...25...26...27...28...29...30...31...32...33...34...35...36...37...38...39..40...41...42...43....44........200*

Uradio sam 200 sklekova radi snage mada cista snaga mi nece biti dovoljna da izdrzim ceo put samuraja, vreme je za 200 sekundi pune meditacije.

200 sekundi meditacije je proslo i osecao sam se kao da mi je duh ispunjen. Osecao sam da mi je okncetracija na maximumu i da sam dobio jos snage, iskoristicu najbolje za trening. Ustao sam o prisao lutki spreman za jos jednu seriju zamaha. Uradio sam oko 20 zamaha neprekidnih sto me je dosta izmorilo, lako je raditi zamahe na nepokretnoj lutki ali kad dodje prava borba to ce biti teze. Nakon jos 20 zamaha odlucujem da malo sednem...

Cvrkut ptica ulepsavao mi je trenutak odmora i mira. Mogao sam osetiti kako mi se misici opustaju ali i u isto vreme jacaju. Par trenutaka mira i pesme ptica opustise me skroz. Treba da ustanem, to ce biti sad problem. Uz tesko naprezanje dizem se u vazduh i stavljam svoju katanu u korice. Polako sam se kretao ka prostoriji gde se nalazi sto na kome obicno stoji hrana.

Otvaram drvena vrata koja uz skriputavi vrisak lupise u stub iza njih. Odmah sam seo za sto i lepo i kulturno uzeo hranu. Nisam nesto brzo jeo. Razmisljao sam da sada kada sam trenirao pokupim neku misiju, da zaradim malo za zivot. Hrana se slivala niz grlo , tako je bila topla i umirivala me je. Nakon izuzetno ukusnog obroka ustajem i krecem se prema fontani gde sam se nalio vode. Posle toga napustam kucu pozdravljajuci senseia.