Glavna Ulica Konohe

First topic message reminder :

Najveca, kao i glavna ulica u Konohi, nalazi se uz sam centar Konohe.

(Kroz ovu ulicu morate postovati, ako idete u svoju kucu,  neko drugo mesto itd.. )

(Juu je Madari rekao kako bi mogao mozda da nadje kucu. Istog trenutka ju je brzim hodom krenuo svojim putem. Madara je krenuo da luta selom kako bi nasao kucu. Juu je Madari delovao delimicno kao normalna osoba. Madara je ugledao ispred jedne kuce kako neko uzima ranac, zakljucava kucu i izlazi iz dvorista. Madara je brzo potrcao i prisao coveku. Predstavio se pitao u vezi kuce...nakon par minuta price covek je odlucio da da Madari kucu besplatno.)



THE WORLD IS MINE

Zaputio sam se da nadjem neki restoran, kaficic ili nesto slicno gde bih mogao da popijem neko pice. Krenuo sam da gledam levo i desno ali nisam primetio njista gde bih mogao da sednem,
zato sam upitao jednog coveka koji je tuda prolazio.

Madara: Izvinite gospodine.
Coek: Da, reci?!!
Madara: Da li znate gde ima neki kafic ili tako nesto gde bih mogao da popijem pice???
Coek: Da da znam.

(Ta osoba je rekla Madari kako da dodje do tog kafica. Madara mu se zahvalio i krenuo dalje.)

Hmm, rekao je da je to ovde negde, aha vidim. Kafic je sa spoljne strane izgledao super.



THE WORLD IS MINE

(Ovaj Roy me je ponovo podsetio na moje selo i na sve clanove sela, tu noc, ahhh ponovo se prisecam svega. Moram malo da odmorim.

(Madara je ponovo krenuo da se priseca svega sto mu se dogodilo pre tri godine, iako je Madara tada bio jos mali sve je video. Nazalost svi ti dogadjaji su poceli da mu se nadolaze u misli ponovo)



THE WORLD IS MINE

Koracavsi polako stigao je i do glavne ulice sela.. Kisa je padala dok se njemu odeca kvasila, a ulica je bila skoro prazna.. Jedva da se dva coveka vide u njoj... Koracao je polako i razmisljao o svojoj buducnosti... Dok je hodao prisecao se polako i svoje proslosti, porodice i ruznih uspomena i secanja... Secanja se vracaju iz dana u dan, nikako da izblede iz njegovog srca...Ptice su polako obletale oko njega, dok ih je on posmatrao... Nije bio bas neki ljubimac ptica ali ih nije ni mrzeo, vec je samo okrenuo glavu pravo i nastavio hodati ka nepoznatom....

Dugo vremena je setao po ulici sam samcit, te bi u jednom trenutku ugledao kafic. Zastade ispred vrati gledajuci unutra, ne bese mu tu nista cudno, ali jednostavno nije voleo takvu galamu, buku i slicne stvari... Nasmesivsi se na samu pomisao toga, zamisli u sebi...

(Hm pa mozda bi ipak trebao da udjem da upoznam nove ljude, ko zna... Mozda medju njima ima nekoga sa kime bih se mogao sprijateljiti.)

Razmisljavsi malo o tome, klimnuo je glavom te se zaputi ka vratima, otvori vrata ulazeci unutra...